Utorak, Jul 31, 2007
Noc kroz zavesu...
Ah... opet mirna kisna noc, samo hladnija nego sinoc.. ali ne smeta mi.. cak sta vise, prija mi. Prija mi samo njen pocetak, jer ako po cetvrti put za redom na isti nacin budem docekao kraj... pomislicu da nesto nije u redu samnom. Ali opet.. prija mi i necu da mislim na jutro... jer dan je bio uobicajno dugacak i naporan. Primetio sam od jutros jednu dobru stvar: prijatelji za poneti sve manje zauzimaju sekunde mog dana. Kao sto se nekada kafa pila i po pola sata ... a danas se samo srkne onaj crni espresso... ako njima ne, onda se meni definitivno zuri. Samo sto opet ne znam ni cemu zurba... kad se tek nedavno, vec treci put za redom na isti nacin, noc zavrsila.
I sve je pocelo pre tri dana, kada sam lezeci ovako, kao do pre 10 minuta na krevetu, posmatrao mracno nebo i ugledao zvezdu padalicu. Naravno, kao i svaki drugi naivan covek, pozelim ja zelju... Da se ne lazemo, bila je ljubavna, ali necu mnogo detaljisati s obzirom da mi je ovo "prvi sastanak" sa blog-om :o)
A taman sam se bio resio i tog belaja.. ali sta drugo covek koji nema problema sa zdravljem da pozeli u jednom takvom trenutku... Elem, bez mnogo nadanja, vise iz zabave, potajno se nadah da ce K mome srcu doci.. makar kroz sms... ali gle cuda... nista. Iako sam je prethodnu noc sanjao na neverovatno lep nacin... pomirih se ja sa sudbinom... i utonuh u novi, osmocasovni san. Ako nista drugo... bese interesantna zanimacija prethodnog dana.
Na moje zaprepascenje, te noci san se ponavlja... ili bar onaj bitan deo... Eto nje opet.. bas onakva kakva nije htela da bude dok smo bili bliski. Prica ona meni sve i svasta... sve sto me 10 meseci zanimalo a nije htela/mogla da mi kaze... prica li prica... sve postaje jasno i logicno... i klik... budim se ja.... iskreno, nervozan. Ceo taj dan proveo sam pokusavajuci da se setim ko mi je prvi ispricao pricu o zeljama i zvezdi padalici dok sam bio mali... ali bezuspesno. Mislim da bi mi doticna osoba (ako nije iz porodice) momentalno postala neprijatelj ! Pa ne moze to tako! Sve sto sam zeleo da cujem... saznajem u snu ... i iako mi donekle prija, donekle ne, izuzetno je frustrirajuce jer ne znam da li je istina. Malo po malo, primetim jos jednu interesantnu stvar: dan mnogo brze prolazi u nervozi nego u spokoju.. tako da kada sledeci put uhvatite sebe u apsolutno neprihvatljivoj dosadi, pokusajte sami sebe da iznervirate. Provereno pomaze. Negde oko 19h te veceri... stize meni poruka od nje... Iskreno.. uz sve sto sam proziveo u poslednja 2 dana... zaigra meni malo srce kad ugledah njeno ime na telefonu... Kada ono medjutim, pita me da joj ucinim jednu malu uslugu (stvarno je nebitna usluga... i ne bih to nikako nazvao "iskoristavanjem".. za one koji su pomislili u tom pravcu). Ucinim ja to njoj... i ona mi se uredno, jako puno zahvali i spomene kako joj to znaci puno. Te veceri.. nisam bas lako zaspao kao prethodne... ali nije bilo ni previse strasno da bih sada dramio.
Ovog jutra... nista novo. Ponovo ona meni dodje u san... i ponovo sve ide kako treba, ali nam se nesto neda... Kao kada u snu bezite od nekoga ko vas juri .. a nikako da mu pobegnete vec kao da trcite u mestu... tako i ovde, sve sve evo samo sto nije... ali uvek nesto zamalo... i uz mnogo mucenja. Budio sam se u toku sna jer sam morao da ustanem da se spremam za posao, ali sam svesno produzavao san ne bi li docekao to sto cekam ceo san. I posto je jacina sna postajala sve slabija i slabija... a meni svest jaca, odustanem ja za to jutro.
Vec dok sam se umivao, razum mi dodje u aktivni deo mozga, i naravno pobesnim na sebe... sto dopustam to sebi ponovo... a mesec dana mi je trebalo da koliko toliko dodjem k sebi. Ne znam sta ce biti nocas... necu ni da razmisljam o tome, ali u nekoliko stvari sam siguran:
- deci necu pricati bajke o zvezdama padalicama
- u besanim nocima odricem se zavesa i od sad spustam roletne
- u sledece iskusenje stavljam iptables filter gde cu REJECTovati svako POSESIVNO, za oko lepo stvorenje
E tako... dosta za sad... sutra mora da se radi.
Uzdravlje.
